Ruzmarin
Ruzmarin je mirisna biljka koja je autohtona za Mediteran i dobija svoje ime od latinskih reči „ros“ (rosa) i „marinus“ (more), što znači „rosa mora“. Takođe raste u Engleskoj, Meksiku, SAD-u i severnoj Africi, posebno u Maroku. Poznat po svom karakterističnom mirisu koji se odlikuje osvežavajućim, zimzelenim, citrusnim, travnatim mirisom, ruzmarinsko esencijalno ulje potiče od aromatične biljke Rosmarinus Officinalis, koja pripada porodici nane, koja uključuje bosiljak, lavandu, mirtu i žalfiju. Njegov izgled takođe je sličan lavandi, sa ravnim četinarima koji imaju blagi trag srebra.
Istoriski gledano, ruzmarin je bio smatran svetim od strane drevnih Grka, Egipćana, Jevreja i Rimljana, i koristio se u razne svrhe. Grci su nosili venčiće od ruzmarina oko glava dok su učili, jer se verovalo da poboljšava pamćenje, a i Grci i Rimljani koristili su ruzmarin u skoro svim festivalima i religijskim ceremonijama, uključujući venčanja, kao podsetnik na život i smrt. Na Mediteranu, listovi ruzmarina i ruzmarinovo ulje popularno su se koristili u kulinarstvu, dok je u Egiptu biljka, kao i njeni ekstrakti, korišćeni za tamjan. U srednjem veku, ruzmarin se smatrao sposobnim da otera zle duhove i spreči pojavu kuge. Sa ovim verovanjem, grane ruzmarina često su se rasipale po podovima i ostavljale na vratima kako bi se bolest držala podalje. Ruzmarin je takođe bio sastojak u „Sirupu četiri lopova“, smeši koja je bila infuzirana biljem i začinima i korišćena od strane grobovača da bi se zaštitili od kuge. Kao simbol sećanja, ruzmarin je takođe bacan u grobove kao obećanje da voljeni koji su preminuli neće biti zaboravljeni.
Korišćen je tokom civilizacija u kozmetici zbog svojih antiseptičkih, antimikrobnih, protivupalnih i antioksidativnih svojstava, i u medicinskoj nezi zbog svojih zdravstvenih benefita. Ruzmarin je čak postao omiljena alternativna biljna medicina za nemačko-švajcarskog lekara, filozofa i botaničara Paracelsusa, koji je promovisao njegova lekovita svojstva, uključujući sposobnost jačanja tela i lečenja organa poput mozga, srca i jetre. Iako nisu bili svesni pojma o bakterijama, ljudi 16. veka koristili su ruzmarin kao tamjan ili kao masažne balzame i ulja kako bi eliminisali štetne bakterije, posebno u sobama onih koji boluju od bolesti. Hiljadama godina, narodna medicina takođe je koristila ruzmarin zbog njegove sposobnosti poboljšanja pamćenja, umirenja digestivnih problema i olakšavanja bolova u mišićima.
